Народна библиотека Србије основана је 1832.године без сталног места пребивалишта и озваниченог назива.У прво време селила се из Београда у Крагујевац па се вратила у Београд 1835. године. Али тек 1853.године када Библиотека добија првог библиотекара Филипа Николића, почиње српско библиотекарство као посебна делатност. ОН је израдио инвентаре, ауторски и стручни каталог, издојио основне и посебне фондове, као и прва Правила за Библиотеку. Ђуро Даничић који је био библиотекар после Николића озваничио је назив Народна библиотека. Библиотека се у време Стојана Новаковића (1869-1874) сели у Капетан Мишино здање и да Законом о печатњи обезбеди библиотеци по три бесплатна примерка. Кроз дугу историју Народне библиотеке свакако су најтежи периоди Први, када је страдао фонд библиотеке и Други светски рат када је осим фонда страдала и сама зграда. Зграда у којој се данас налази библиотека грађена је наменски а свечано отворена 6.априла 1972.године. Уводјењем нових технологија библиотека губи класичан и добија нови карактер тако да се 1996. године увођењем локалне рачунарске мреже, којом је опрема Библиотеке повезана у систем и омогућен приступ Интернету она приближила концепту виртуелне библиотеке.