Општина Барајево обухвата површину од 213 квадратних километара а према попису из 2002. године има 26.200 становника који насељавају месне заједнице Барајево, Арнајево, Баћевац, Бељину, Бождаревац, Велики Борак, Вранић, Гунцате, Лисовић, Манић, Мељак, Рожанце и Шиљаковац. Од центра Београда Барајево је удаљено 27 километара (Ибарском магистралом) а пругом 24 километра.
Прва насеља на територији на којој се данас налази општина Барајево појавила су се пре пет хиљада година у доба неолита.
Само име Барајево помиње се први пут у катастарском попису који су извршили Турци 1536. године, као друго име за Барај које је забележено 1528.године.
Барајево је имало бурну прошлост. Истакнуту улогу у време Првог српског устанка имали су кнез Сима Марковић, Павле Поповић из Вранића и велики јунак Милисав Чамджија који је постао познат по томе што је први испред устаника ушао у београдску тврђаву Калемегдан.
Међу бројним културно-историјским споменицима истичу се Црква брвнара у Вранићу из 18. века која је стављена под заштиту државе, основна школа у Вранићу подигнута 1848. године и у којој се данас налази атеље познатих керамичара Пауле и Бранка Стајевића.У црквеној ризници у Вранићу чувају се вредни примерци археолошких предмета, старог новца, оружја, икона, црквених књига, документа, старих фотографија а ту је и око 10000 књига.
Матића кућа типична је шумадијска дводелна кућа са доксатом. Она је рестаурисана и у њој се чува око 350 предмета етнографског значаја. Треба поменути и стару механу Љубинковића у Бељини , римски мост у Бељини као и центар Месне заједнице Бељине који је стављен под заштиту као амбијентална целина.
Стара зграда основне школе у Бождаревцу из 1891. године и кућа Миловановића у Великом Борку из 1802. године из које су једно време поштари разносили пошту за време Првог српског устанка, такође су вредни споменици прошлости овог краја.
У Храму Светог Архангела Михаила (1813-1819) у Бељини чувају се иконе Вазнесење Христово и Рођење Христово од непроцењиве културно-историјске вредности.