Изграђена 1830. године у тзв. балканском стилу ова зграда мпредставља пример градске куће из прве половине 19.века један од ретких сачуваних објеката истичњачко-балканске архитектуре у Београду.
Име носи по свом некадашњем власнику Манаку Михајловићу трговцу, Цинцару из Македоније. Кад је саграђена кућа је имала две функције.
У приземљу куће налазио се ресторан и пекара а касније пошта и занатска радња док је спрат коришћен за живот.
Зграда је првобитно била мањих димензија а грађена је у бондручној конструкцији са ниским кровом и истакнутим стрехама.
Данас се у њој на првом спрату налази стална изложба збирке ''Народне ношње и накит централно-балканског подручја 19. и у првим деценијама 20. века'' отворена 1968. године као део Етнографске спомен збирке Христифора Црниловића.
Ова деценијама сакупљана збирка пренета је из родног места сакупљача Власотинца 1967. године као поклон граду Београду.
Изузетно богата она се састоји од сеоских и градских ношњи,накита,покучства,посуђа, делова дрворезбарног ентеријера, ћилима, алата, оружја, музичких инструмената, црквених предмета и др.
Ту је и нумизматичка збирка, археолошки материјал и богата збирка фото плоча објеката снимљених на терену као и рукописна грађа и библиотека

Адреса Гаврила Принципа 5