Зграду Новог двора започео је да гради 19911. године краљ Петар I Карађорђевић у непосредној близини порушеног дворца кнеза Михаила Обреновића, тзв.Симићевог здања.
Архитекта Стојан Тителбах пројектовсо је зграду Новог двора ослањајучи се на академску традицију архитектуре Старог двора који је архитекта Александар Бугарски пројектовао 1882. године као резиденцију краља Милана Обреновића.Тако ова два здања , која се налазе једно наспрам другог чине јединствену стилску и урбанистичко-архитекстонску целину.
Зграда Новог двора завршена је тек након Првог светског рата, током којег је претрпела знатна оштећења.У тграду се 1922. године по завршетку унутрашњих декоративних радова и опремања ентеријера уселио краљ Александар Карађорђевић.
Године 1933. зграда је уступљена Народном музеју који се у љу уселио 1934. године а 1936. године своја врата отворио посетиоцима као ''Музеј Кнеза Павла''.
Темељна реконструкција извршена након Другог светског рата ,1948. године, делимично је променила њен изглед нарочито фасаде према Старом двору.
У овој згради налазили су се привремено Извршно вече, потом Скупштина, Председништво и најзад ти је сада резиденција председника Републике Србије.

Адреса Андрићев венац 1