Доњу српску варош или Нову српску варош, уз десну обалу Саве, коју су чинили школа, Црква светог Јована претече и стотинак бедних кућица, основали су Аустријанци током велике барокне реконструкције Београда за смештај Срба који су насилно исељени у оквиру бедема-шанца.Када су Турци 1739.године поново освојили град овом насељу дају назив Сава-махала а цркву претварају у џамију Иваз Мехмед паше.
Током Првог српског устанка 1804. године устаници су у борбама запалили турску Сава-махалу а село Савамала, насељено претежно Србима, шири се на простору данашњих улица Гаврила Принципа, Краљице Наталије, Бранкове и Зеленог венца.
После 1815.године Кнез Милош Обреновић је добио овај крај у спахилук од Марашли Али-паше а тридесетих година 19.века започео је урбанизацију овог насеља желећи да од њега направи град у западњачком духу. Стога најпре пресељава становнике села Савамала у близину села Палилула а бечки инжењер Франц Јанке ради на урбанистичком решавању овог простора . Подижу се монументале зграде Совјета, Дворца и Велике касарне чији је само један део сачуван . Регулисане су прве праве и широке улице, најпре Савамалска.
Амам кнеза Милоша у Адмирала Гепрата 12, једина је грађевина остала из дворског комплекса. Амам се налази у првом уређеном градском парку у Београду изграђеном у стилу енглеских паркова који је по плану био велики око два хектара .
У Немањиној улици број 6 налази се Палата Заједнице југословенских железница у којој се налази и Железнички музеј. На Савском тргу налази се Железничка станица грађена од 1882.-1885. године по плановима архитекте Драгутина Милутиновића.Први путнички воз на линији Београд-Ниш свечано је пуштен 23. августа 1884. године са станице чија је градња била при крају.
Храм Вазнесења Господњег-Вознесенска црква налази се у улици Гепратовој број 19. Црква је подигнута 1863. године по плановима Павла Станишића и Јована К.Ристића по угледу на манастир Раваницу. На звонику цркве једно од пет звона је и оно које се на Саборној цркви огласило први пут после Косовског боја у Београду 1830.године када је Србија добила Хатишериф о аутономности.