На само четрнаест километара низводно од ушћа Саве у Дунав налази се археолошко налазиште Бело брдо.
На основу истраживања која су започета 1905. године и која су више пута прекидана и настављена, овде је откривена најсјајнија култура млађег каменог доба у Европи која је свој пуни сјај имала између 5250. и 4250. године старе ере.
На основу проналаска рударских пећи, остатака руде, топионичког алата и судова установљено је да је Винча рударско насеље из доба неолита које је било непосредно везано са рудницима цинобарита на Авали. Ова у старом веку врло тражена руда живе која се користила за балсамовање али у козметичке сврхе била је вероватни разлог долазака трговаца из далеких крајева.
Ово је установљено на основу сличности винчанске културе са егејском и египатском културом.
У непосредној близини Дунава овде на појединим местима постоји и више од десет метара дебео културни слој у којем се ређају слојеви румене, жуте, пепељасте, мрке и црне боје са остацима спаљених колиба, јама и гробова који показују да су хиљадама година на овом месту нестајала стара и настајала нова насеља.